Сачувано 14. 10. 2026.
Чинило се да ми иде сасвим добро. Није ми било ни 19 година, а стизали су ми послови из целог света и од највећих чешких фирми. Потом сам постао главни дизајнер у тада најбрже растућем чешком стартапу Kiwi.com и на почетку сам састављао цео дизајнерски тим. Па ипак, нешто је променило мој правац. Била је то једна погрешно изабрана „пречица“ у општини Кленовец у средњој Словачкој. И раније ми се тај крај необјашњиво урезао у главу – огромна незапосленост, много развода, дроге.
Са колегама из фирме купили смо тамо кућу и мислили да ћемо као млади предузетници умети да помогнемо. Али Бог је имао други план.
На путу до једног занатлије пало ми је на памет да скратим пут, али сам скренуо у слепу улицу на крају села – право у ромско насеље.
До тада нисам гледао сиромаштини у лице. То ми је дотакло срце и, иако нисам волео Роме, пре напротив, хтео сам да им помогнем.
Неколико месеци сам скупљао храброст и само се молио, све док једноставно нисам узео пар лопти у нади да ћу заинтересовати децу и да ћемо почети да се играмо. Успело је. Коштало је упорности, многих тренутака на коленима, честог светог причешћа, небројено изгубљених лопти, неколико разбијених гитара и скејтбордова расцепаних на дрва, али сам постепено успео да стекнем поверење заједнице.
Понекад Бог тражи од нас мале жртве да бисмо сазрели за веће, та Он је за нас дао цео свој живот. Знао сам да, ако желим озбиљно да схватим помоћ, морам да живим међу њима, да их упознам изнутра, другим речима, да се преселим у дрвену колибу у ромском насељу. Гледајући уназад, морам рећи да је то био један од најсрећнијих периода мог живота. У то време сам већ радио углавном као дизајнер на даљину, и даље за Kiwi, али ми је срце већ остајало у Кленовцу. Али Бог је за мене имао још једно изненађење.
Исус је рекао Никодиму: „Ветар дува где хоће, и чујеш његов глас, али не знаш одакле долази и куда иде. Тако је са сваким ко се родио од Духа.“ У молитви и при читању Библије Бог ми је показао да се из мисије која се обећавајуће развијала треба да вратим у Брно. ЗАШТО???
„Није добро да је човек сам.“ Иако сам већ мислио да ћу остати сам, јер признајмо себи, шанса да нађем жену која ће бити спремна да живи са мном на овакав начин живота једнака је тражењу игле у пласту сена, Бог је о томе мислио другачије. Михалку сам упознао управо на послу у Брну, и чак смо се баш обоје преселили код својих родитеља, који су „случајно“ становали један наспрам другог преко улице. Венчали смо се 25.8.2018 и после венчања преселили у Кленовец, где од тада заједно служимо. У октобру 2019. године придружио нам се први помоћник – синчић Адам Гинепро, а у мају 2021. године њему се придружила сестрица Марија.
Михалка је дипломирана психолошкиња, али сада пре свега узорна мајка и домаћица. Целом раду је дала нежност и благо срце, што му је раније недостајало. Такође је попунила карику која је недостајала у раду са девојчицама. Заједно настојимо да тражимо Божју вољу за наш рад међу сиромашнима, да их водимо ка марљивости и поштењу, да децу научимо да добро читају, пишу и рачунају и да их подучавамо и хришћанској вери и моралу.
У лето 2020. године основали смо непрофитну организацију Хришћанска ромска мисија и наш рад је тако коначно добио и званичан облик. То нам омогућава да запошљавамо друге, примамо волонтере, тражимо донације и помажемо у ромским насељима и у време коронавируса, када су цивилне посете забрањене. Следећи разлог за оснивање је настојање да оснујемо курсеве преквалификације за зидара и да почнемо да учимо младе практичним занатима.
Мартин, Миша, Адамек и Марија