Мирко с улице
Мирко фарба капелицу
Одмах почетком године дошао је код нас млади Ром Мирко Цибуља (32 године), кога је породица препустила судбини, напољу на улици, по јануарским мразевима. Сместили смо га доле на кауч, не знајући шта тачно да очекујемо од њега. Мирко се показао као врло добар и прилично вредан човек, иако помало лењ кад треба учити. :) На крају је код нас остао до краја маја, када је успео да нађе смештај у преноћишту у Хнушћи. За то време прошли смо кроз разне згоде и незгоде: трудили смо се да га научимо да чита, пише и рачуна, да мање пуши, да сваки дан ради и да живи тако да може сам да се побрине о себи. Упркос годинама, наиме, није баш самосталан – ко хоће, превари га и узме му све, а то му се у животу већ много пута догодило. Сада се ипак држи, и даље станује у поменутом преноћишту и долази код нас да ради и да учи зидарски занат под вођством искусног мајстора Петра Хрушке. Од априла 2021. пред Мирком је нови задатак – да надгледа дечаке у одрастању, који су поподне почели такође да уче занат, и да им пренесе нешто од онога што је и сам већ научио.
Ромско насеље Мутник једно је од малобројних у Словачкој без струје (ни фрижидера, ни веш-машине...)
Целогодишња настава на Мутнику
Од пролећа смо затим наставили са подучавањем деце у ромском насељу на Мутнику. Сваке седмице одлазимо тамо да се играмо са децом и да их учимо рачунању, читању, писању и разумевању текста, а наравно и да се моле, да знају Божије заповести и библијске приче. То је веома важно, јер последње године настава у школама иде на даљину, а у ромском насељу на Мутнику нема струје, па је ситуација врло лоша. Пробали смо разне методе и материјале док нам нису понестали, па смо дошли до својих радних листова – можете их погледати. :)
Преко 4,5t одеће у штали
Одећа из Немачке
Крајем лета су нам, захваљујући брачном пару Солдан, хришћани из Немачке довезли два комбија пуна одеће, укупно око 4,5t. Тако смо уз помоћ господина Хрушке претворили шталу у складиште за поделу и почели да делимо помоћ у великом обиму. За помоћ је владало велико интересовање, па смо је морали ограничити само на породице са којима дугорочно радимо (најсиромашније), и свако је морао да се упише на списак за одређени дан, да нам се у башти не би скупљале гомиле људи. Ограничили смо и број комада по породици према броју чланова породице и одредили допринос од 20c за сваки комад одеће. Тиме смо хтели да спречимо бацање одеће, што се раније дешавало, и да обезбедимо уједначену поделу међу свим породицама. Са поделом и сортирањем одеће помагале су нам Ханка и Верона из Долинке (нашег ромског насеља), у чијим се домовима преко зиме делила зимска одећа, док нам мере због ковида нису дозвољавале да делимо код нас. Тренутно смо поделу зауставили док се Миша не опорави после порођаја и док не буде могла да је, са двоје малишана, поново покрене. Временом бисмо је радо потпуно предали у ромске руке, а ми бисмо били само посредници. У томе вас молимо за молитве.
Тим волонтера TGJ (Samaritan's Purse) Словачка
Укључивање у Samaritan's Purse
Током године укључили смо се у организацију Samaritan`s Purse. Већ раније смо водили наставу „Najúžasnějšej cesty“ на Мутнику, од лета је Мартин постао координатор рада за средњу Словачку, а од маја 2021. тиму се придружила и Миша. Надамо се да ћемо тако моћи да за рад са Ромима одушевимо још сарадника у региону. Осим тога, укључили смо децу из Долинке узраста од 6 до 14 година у програм „Vianočné dieťa“, у ком је свако добио леп пакетић са поклонима. Деца су се поделила у мале групе према породицама, а на поклончиће се надовезао програм од 12 лекција „Najúžasnějšej cesty“. Свако је добио лепо урађен уџбеник са библијским причама и Божијим истинама и викендом су долазила да уче. Видимо у томе Божије деловање, јер су готово сви издржали да долазе свих 12 лекција и долазили су врло дисциплиновано, самостално и на време сваког викенда. Раније нам ниједну „наставну“ активност није успело да одржимо дуже од неколико недеља, а камоли да деца долазе сама, без подсећања. Слава Богу за то, и за то што је тиме отварао дечја срца за своју Реч.
Реконструкција
Остале активности су градитељска дела. :-) Почетком лета подигли смо у ромском насељу на Мутнику крст са Господом нашим Исусом Христом, који би становницима насеља подсећао на Божије свеприсуство и на пуну љубави жртву, а пружао би и место за молитву и тишину. Већ следеће седмице наш позив је прихватио и отац Штефан Пружински и крст освештао. После освећења уследила је мања свечаност на отвореном, на којој су мештани могли мало да упознају оца свештеника и његову породицу. Друго градитељско дело била је изградња капелице у склопу реконструкције наше куће.
У доњем спрату тако је од некадашње кухињице настао литургијски простор и учионица истовремено. Управо овде се одвијала настава „Najúžasnějšej cesty“. Капелица је освештана на православни празник св. Николе, који јој је постао и заштитник. Њене зидове красе иконе св. Јована Златоустог и Василија Великог, великих учитеља Цркве, затим арханђела Михаила, заповедника небеских сила и нашег заштитника, св. Петра и Февроније, заштитника породице, светих мученица Софије, Наде, Вере и Љубави и наравно св. Николе. Главни је ипак Господ Исус, чије рођење и васкрсење стоје на предњем зиду, распеће је насупрот вратима, а његов прекрасан лик је смештен у светлеће звездано небо. У капелици су од почетка године била 2 крштења, а сада нас чека крштење наше ћерке Марије. Сваке недеље у њој се служе богослужења за децу, која почињу у 9 сати играма, у 10 сати почињемо да се молимо и певамо, а отприлике од пола 11 почиње поучавање о Богу кроз игру и радне листове. Трудимо се да покренемо и суботње молитве увече за одрасле, али то за сада нема редован облик.
Преводи на ромски
Следећа дела су преводилачка. Обратили су нам се из Библијског друштва да би радо почели с преводом Библије на средњословачки дијалекат, али морају да сазнају има ли интересовања, докле сеже дијалекат, и да обезбеде месне сараднике. За сада смо покушавали да сазнамо колико је интересовање и да ли је такав превод потребан, али посао није много одмакао због недостатка времена. Многи од вас већ знате да је Мартин почео да студира православну теологију, па знајте да се приближило време писања његовог дипломског рада. :-) С тим је повезано и друго преводилачко дело, а то је превод литургије св. Јована Златоустог на средњословачки ромски дијалекат. Радо бисмо једном служили литургију на језику који је Ромима свој и разумљив. За ту тему га је одушевио српски превод на српски ромски језик, што га је уверило да ниједан језик није мање погодан ни за свету литургију, само ако то помаже људима за спасење. Али главни посао је тек пред њим.
Наша домаћа Долинка
Током године нисмо заборављали ни нашу Долинку. Када су уведене мере због ковида, више није било могуће да понедељком идемо с децом у фискултурну салу, па смо постепено смислили игре потраге за благом: деци смо припремили 5 коверата с упутствима, а Мартин их је кришом ишао да сакрије по околини Долинке. Деца су потом појединачно или у малим групама решавала задатке из коверата и трудила се да дођу до нових трагова, а наравно пре свега до сакривеног блага. Када су се мере ублажиле, поново је постало могуће посећивати Долинку, певати и играти игре с децом као и обично. Још увек их веселе фудбал, између две ватре, „јурке“ и „шмурачке“, али учимо их и нове игре као што су фризби, рукомет, … Трудили смо се да не заборавимо ни одрасле и да с времена на време посетимо породице. Схватили смо колико је важно да нас виде и да долазимо к њима, јер иначе односи брзо слабе и шири се завист што је једном помогнуто, а другом није, оговарање итд. Али када се човек заустави да мало поразговара или бар да поздрави, односи одмах постану личнији и људи цене показану пажњу, па тада остаје мање места да се верује оговарањима и жалбама и да се оне шире. Нажалост, због радних обавеза и мале деце за те посете нема толико времена као некада и као што бисмо желели.