Преглед за период од јануара до септембра 2021Мисионарско дело у Кленовцу
Поучавање „Најдивнији путеви“
Година 2021 почела је не баш повољно, усред другог таласа коронавируса. Уз усрдну молитву, страх Божји и благослов оца духовника наставили смо ипак с активностима упркос разним забранама и мерама, јер су потреба и духовна глад били већи од страха од казне, а саосећање и љубав према Богу и ближњем важнији од људских наредби.
Сваке суботе и недеље долазила су нам деца на започету наставу по уџбеницима „Најдивнији путеви“ (пројекат организације Самаританс Перс). Поделили смо их у групице од по 3-6 деце, према породицама, и уз Божју помоћ успело је да свих 12 лекција заврши 30 деце. Није изостало ни завршно славље и свечано уручење сертификата и дечјих Библија. Гонила нас је и жеља да спасемо дечју писменост; нарочито су деца из нижих разреда брзо заборављала научене вештине, па нас је веома радовало да видимо како се током поука поправља читање и писање, да су текст не само прочитала него и разумела, и да имају где да цртају и да се мало играју.
Капела
Раније смо децу недељом водили у католичку цркву, а затим на богослужења код баптиста, али су нажалост у Словачкој сва богослужења, укључујући и исповести, била забрањена до краја априла. Нисмо хтели да децу пустимо да „охладе“, јер су и сама питала где ће сада ићи. Уз Божју помоћ, крајем прошле године код нас доле освећена је капела св. Николе. Прво смо се сами недељом почели молити у капели и држати „породична богослужења“, а постепено се наша породица проширила и нашом „усвојеном“ децом из Долинке. 🙃 И тако, док су остале цркве биле затворене, наша капела се ширила и створила нам се група од око 20 деце која су почела редовно да долазе. Како су се мере постепено ублажавале, постепено се створио следећи недељни ред.
9:00 Отвара се капија и долазе деца на друштвене игре, да цртају, да стрељају из лука у башти, да се такмиче у фудбалу на плејстејшну и напољу испод ораха… и једноставно да се мало поиграју.
10:00 Зазвони наше црквено звонце и почиње богослужење.
11:30 Деца иду да уче о Богу по припремљеним вежбама и уџбеницима.
14:00 Најспретнија деца иду с Мартином да подучавају у ромско насеље на Мутнику
Што се тиче наше нове капеле, осим редовних недељних богослужења ове године су се у њој већ обавила три крштења а било је миропомазано 21 особа, деце и одраслих, који су тако исповедили своје крштење и своју веру и могу да приступају тајни покајања и да иду на свето причешће (Вечера Господња).
Поводом почетка школске године у капели је одржана прва дечја литургија, а сада смо се договорили с младим симпатичним свештеником Микулашем Пружинским да сваке друге недеље долази да служи деци. Дивно је видети колико деце савесно иде на исповест и радује се причешћу. Сваке недеље имамо у просеку 12-15 деце и младих. У духовном вођењу деце и у поучавању сада нам помажу и Мартинови родитељи.
Уз то иду и размишљања шта даље и како деци учинити доступним редовне литургије и богослужења, једном речју, да овде сваке недеље може служити свештеник и да се, најбоље, деци посвећује и преко недеље. Зато смо владици (епископу) послали молбу за оснивање православне црквене општине у Кленовцу, а Мартин је истовремено затражио и рукоположење за ђакона као неопходан степеник ка свештенству. У оба случаја чекамо одговор владике и веома вас молимо за молитве и Божије вођство, јер оба питања носе извесне тешкоће и нове изазове.
Зидарска школа
Од априла смо успели да покренемо школу зидарства (мурарчина) за младе дечаке. Мислили смо на дечаке после основне школе који нису наставили школовање, али се показало да немају велику вољу да раде на себи. Зато смо велико одушевљење нашли код млађих дечака од 10 до 15 година. Покушали смо с неколицином првих и брзо смо морали да повећавамо број места, јер је интересовање заиста било велико. Дечаци се поделе у парове и после школе, од 14 до 17 часова, долазе код нас да уче од грађевинског мајстора г. Хрушке, углавном сваки долази једном недељно. Као награду за труд добијају пицу за вечеру и, пре свега, стипендију у виду „зидарских бодова“, за које код нас затим могу да купе грађевински материјал, алат или обућу, да би научене вештине могли да искористе код куће при преправци колиба. То је заиста успело и развило се у великом обиму, па су цело лето укључене породице уређивале дрвене колибе. Господин Хрушка није стизао да развози, овде лепак, тамо малтер, онде шљунак или бетон, а ми смо се веома радовали што могу да побољшају становање и да уче нешто корисно. Молимо вас и за молитве, јер је ово већ нешто скупљи пројекат. Осим поменутих стипендија (око 160-200 евра месечно) плаћамо пице (око 20 евра месечно) и грађевинског мајстора (трошак плате износи 1200 евра месечно).
Обнова и активности у кући
Настављамо са преправком куће. Ове године успели смо да обновимо ходник, у коме је од празног простора настала нова собица за нашег Адамека. Заменили смо већ скоро сва стара окна, кухињу смо преселили у нове просторије доле, чиме су нам се одвојили приватни/породични и службени простори. Тренутно мењамо кров, а у току су радови и на купатилу и тоалету у капелици.
Захваљујући обновљеним просторијама сада могу да се одржавају и неке активности у кући. У кухињи од јуна сваког четвртка траје кување са девојчицама. Миша увек узме 2-4 девојчице и заједно уче да пеку колаче и торте🧁, што је најомиљеније, или и да кувају основне супе и јела. Уторком увече, док се деле одећа, Мартин се посвећује деци кроз подучавање математике. Посебно је намењено дечацима из зидарске школе, али може да дође свако ко је у недељу био на богослужењу.
Активности на отвореном
Чим је почело лепо време, Мартин је почео да води децу на ливаду изнад ромског насеља на спортске игре. 🏉 Почели су да уче разне сложеније игре с лоптом, као рукомет или амерички фудбал, али омиљена су и разна такмичења у трчању. Од лета може да се иде на локално фудбалско игралиште, па сваке суботе понесемо разне лопте, бадминтон и фризби и одемо на игралиште. Новина је и стреличарство🏹, које деца много воле. Радује нас што се на игралишту, као на неутралном терену, постепено успело повезати Роме из насеља и из града, између којих иначе постоји извесно суперништво, а са стране градских Рома и презир. Чак су нам нека деца из града дошла и на богослужење, али за сада пре изузетно. Међу градским Ромима бисмо ове зиме радо спровели поделу божићних пакетића од Samaritan`s Purse и укључили их у подучавање по програму „Најчудеснијег пута“, да и до њих некако стигне Јеванђеље.
Милосрђе
Од јула, откако се Миша донекле опоравила после порођаја, поново смо покренули дељење одеће. 💃Мајке из ромског насеља могу да се упишу на списак чекања и да дођу да изаберу одећу за своје породице. Тренутно имамо много одеће за жене и бебе, али нам већ почиње да недостаје дечја одећа за предшколски и школски узраст. И даље се траже чарапе, патике (дечје, женске до бр. 38 и мушке до бр. 43) и топла обућа за зиму. Око дељења одеће ове године нам помажу мајке 💁🏻♀️Ерика, Петра и повремено Мили, и две старије девојчице, Ерика и Јанка. Молимо вас за молитве за њих.
Остала ромска насеља (+2)
Мутник, Хнушћа и околина
На Мутнику настављамо са недељним подучавањем у које се укључују углавном млађа деца од 8 до 14 година. Почели смо тамо да водимо „нашу“ децу из Кленовца да подучавају, да им помажу у ономе што су и сама већ научила. За децу из Кленовца то је био велики подстрек и трудила су се да за недељу сакупе што више бодова. Међутим, само подучавање других им није толико ишло и неколико пута су пре дошла у сукоб са „Мутничанима“. Зато смо то за сада паузирали и видећемо шта даље. За зиму на Мутнику планирамо ново коло пројекта Операција Божићно дете организације Samaritan`s Purse. Деца ће добити леп божићни поклон упакован у кутију од ципела, са позивом на редовно подучавање о Богу по приручницима од Samaritan`s Purse. Тако смо пре неколико година дошли на Мутник и цео пројекат је код деце имао велики успех.
Поделу пакетића од Samaritan`s Purse ове зиме планирамо још на два стамбена насеља у суседном граду Хнушћи, у Хачави (ромско насеље поред Мутника) и у Кленовцу међу градским Ромима, као и у ромском насељу на Спишу (1.5 сат колима). Ако Господ деци подари интересовање, на поклончиће ћемо се поново надовезати редовним подучавањем о Богу.
Округ Спишска Нова Вес
Од септембра смо се повезали са православном парохијом у једном месту на Спишу, где један добри стари свештеник такође ради са ромском децом. Започели смо духовно другарство и једном у две недеље, суботом, водимо 5 наше деце на излет, где нам локална деца помажу да учимо песме о Богу и радимо задатке по радним листовима из недеље. За сада су обе стране задовољне сарадњом, иако се наша деца углавном веома стиде и не укључују се баш много међу мештане, али верујемо да ће се то постепено променити. Тамошња учитељица била је изненађена када је видела како локална деца са интересовањем и тихо уче о Богу. Молимо вас за молитве за међусобне односе и за довољно снаге, јер је Спиш од нас удаљен 1 h 45 min пута, па је путовање нешто напорније.
Сећате ли се Мирека, о коме смо писали у прошлом извештају? Све до септембра је поштено радио са господином Хрушком и учио једну за другом зидарске вештине, чак је успео да неко време води бригу и о дечацима из зидарске школе, а крајем септембра се сасвим осамосталио и запослио се на градилишту у суседној Хнушћи. Тамо и даље станује у радничком дому и изгледа да му за сада све иде добро, зато му држимо палчеве и и даље га помињемо у молитвама, да истраје и нађе не само своје место у животу, него и пут ка Богу.