Укратко: мисија расте, саградили смо капелу на Мутнику, посећујемо и друга ромска насеља, као и парохије на истоку, проширили смо тим, купили велики аутомобил и водимо децу на излете, купили смо комплет за израду хришћанских мајица и имамо интернет продавницу, деца код нас уче у радионицама и секцијама, недељне службе за одрасле имају велики успех.
Капела
Са радошћу, а понекад и са исплаженим језиком од умора, гледамо како се служба шири и доноси плод. Прошле јесени су наша ромска деца примила свету тајну миропомазања (бирмање). Од тада редовно иду на исповест и на свето причешће и некако смо постали права духовна породица. Тиме мислим да сви осећамо да смо једни другима некако ближи и да се искрено волимо. А постепено се види промена и у њиховом понашању. Када негде дођемо са њима, увек испадне да имамо (углавном) веома добру, услужну и послушну децу. :-)
Излети
Отприлике у исто време смо, уз Божију помоћ, купили аутомобил са девет седишта и почели да водимо децу из ромског насеља на излете. Трудимо се да сваког месеца направимо по један излет, у коме спајамо духовну службу, учење и забаву. Углавном одемо у неку другу парохију, где присуствујемо богослужењу, а затим следи заједнички програм, излет у природу или на неку атракцију. Последње недеље распуста организовали смо излетнички камп, на који су се деца пријављивала поенима које добијају као награду. Излети им се веома свиђају и то им је подстицај и за остале активности.
Секције и радионице
Од пролећа ради математичка секција. Настављамо и са кувањем са девојчицама, где уче да пеку једноставне колаче и бухтле. А недавно је почела мултимедијална радионица, где деца уче да раде на рачунару. Почели смо кратким видео-снимцима - на њихове радове можете погледати на youtube каналу Мартина Халика). Од октобра смо уз видео-снимке у мултимедијалним радионицама додали и штампање сопствених хришћанских мајица. Набавили смо штампарски комплет за штампу на текстилу и учимо децу спретности, ситној моторици и рачунарској графици. Све је много више радује када свој дизајн могу да одштампају него када остане само на екрану. Секција је веома омиљена, а деца с одушевљењем носе своје мајице које желе да одштампају, и неки стари комади као да су засијали. Покренули смо интернет продавницу да бисмо покрили трошкове израде, шаљемо и у Чешку, а у наредним данима додајемо и нашу божићну мајицу. :-) Такође бисмо желели да хришћани могу да носе приступачну, привлачну и савремену одећу која објављује њихову веру. За сада пројекат тек покрећемо и биће нам драго због повратне информације или идеја за штампу.
Дечаци и даље похађају зидарске радионице, где се под вођством грађевинског мајстора господина Хрушке усавршавају у основним занатским пословима. Поред зидарских вештина уче, на пример, како наоштрити разне алате, како правилно сложити дрва за зиму, како ради електрика, уопште рад са дрветом као материјалом и друге вештине потребне за одржавање куће, да би једног дана могли сами да сазидају кућу и да се брину о њој.
Циљ наших секција је да припремимо децу за будуће занимање, да им помогнемо да стекну средње образовање и да им тако помогнемо до бољег животног стандарда.
Одрасли
Поред рада са децом, ове године су новина службе за одрасле. Све је почело дељењем брашна и уља. Када смо после неколико година увели услов да они који долазе по брашно и уље морају са нама бар кратко да се помоле, јер је Бог хранитељ и Онај који се стара о свакоме, одједном су почели да одлазе захвални и са осмехом. А када смо после неког времена увели да се брашно и уље деле после недељне јутарње службе, одједном је „по брашно и уље“ почео да долази велики број људи (сваке недеље 20-30 људи), чак и такви којима то никада раније није било потребно и није потребно. Као да им то поклоњено брашно и уље даје друштвено прихватљиво оправдање да дођу на службу, јер „ипак се нешто дели“ и нико се због тога никоме неће подсмевати да је „некакав побожњак“ или „да је то за децу“.
За мајке и даље траје добротворна помоћ са одећом, о којој су се бригу преузели Мартинови родитељи, јер Миша очекује још једну бебу (сада већ сваког дана). :-) Највише се тражи дечија одећа и обућа, а по потреби и доње рубље.
Добровикенди
Прошле јесени први пут смо дочекали групу добровољаца из Брна и околине, под вођством Јана Блехе. Добровољци су припремили програм за децу, помогли су нам да разврстамо добротворну помоћ, а неки су се укључили и у грађевинске радове. Сарадња је ишла добро, па су од тада долазили још два пута (у априлу и у септембру) и надамо се да ће се лепо развијати и убудуће. Деца се веома радују „Чесима“ и воле их. Видимо да је то за децу подстицај: увек се укључе и она која су престала да долазе код нас, а неке то опет покрене на нове активности или бар да дођу на богослужење. Више о добровољачким викендима, укључујући и обавештења о планираним догађајима, на https://dobrovikendy.wordpress.com/.
Реконструкција
Прошле године успели смо да преуредимо доњи спрат, где су настали капелица, кухиња, нова остава, купатило са тоалетом и још један засебан тоалет. Ове године смо, уз Божју помоћ, довршили таван, заједно са новим кровом. Од првобитно неизолованог складишног простора постала је пространа стамбена соба за госте, чиме нам се повећао смештајни капацитет. Тренутно су се радови преселили на средњи спрат, где треба још преправити електричне инсталације и под, а затим, наравно, средити зидове и плафоне.
Друга ромска насељаМутњик
Настава за децу у оближњем ромском насељу Мутњик већ је добила целовит и редован облик, али смо морали да почнемо да решавамо практичне проблеме и проблем простора. Мутњик је мање ромско насеље са једном већом зиданом зградом и малим дрвеним колибама око ње. Нема ни правог приступа води, ни струје, ни заједничких просторија у којима бисмо се могли окупљати. Учити напољу преко лета је пријатно, али где се склонити кад дође зима, поготово кад се рано смркава, а потребна нам је светлост? Хвала Богу, и прошле зиме нас је увек нека породица из велике куће примила к себи и дала простор за учење деце, али се видело да им је то на терет, да је простора премало и да се тако не може дуго. Зато смо одлучили да сами саградимо брвнару – учионицу и капелицу. Хвала Богу, успели смо да добијемо прећутну сагласност градоначелника Хнушће, а касније и благослов епископа за освећење нове капеле. Ова зграда је довршена крајем јуна, а у јулу је освећена као капелица Свете Марије Магдалине. Деца из Мутњика су са великом спремношћу помагала већ при самој градњи и са одушевљењем се радују свакој настави, када ће моћи да оду да уче у своју капелицу; чак више ни не желе много да се играју, него одмах хоће да уче. :-) После наставе она најспретнија деца уче још и да свирају укулеле.
У капелици су почела и редовна богослужења за децу и одрасле, која долази да служи свештеник Штефан Пружински из Спишке Нове Вес.
Хачава
У априлу нам је успело да уђемо у ромско насеље на Хачави, које се налази око 10 km од Кленовца у правцу Тисовца. Већ много година се молимо за то насеље, ишли смо тамо једном годишње да кратко проповедамо Јеванђеље, али нам никада није успело да тамо започнемо неку редовну наставу. Ситуација се променила, па смо почели песмицама и играма са децом, а постепено смо им представили наше радне листове и бодовни систем са наградама. Прилично одушевљено су се прихватили рада, сарадња иде добро и почиње да се развија. Хачаву су преко лета преузели Мартинови родитељи, а деца су их веома заволела. Али је стање на Хачави тешко: многој деци тамо недостаје неко од родитеља, мушкарци су често далеко на послу, а онда код куће попију целу плату. Зато ћемо бити веома захвални за молитве.
Православне парохије
Већ смо вам писали да Мартин студира богословље и да би волео да постане свештеник. Са радошћу можемо јавити да је ове године успешно завршио студије (ура, ура!). Међутим, на његову молбу за рукоположење епископ је за сада одговорио одбијањем, али нас је благословио за ромску мисију и рекао да такву иницијативу поздравља. Током студија Мартин је упознао многе свештенике који служе у источној Словачкој, а скоро у свакој парохији налази се ромско насеље или бар колонија, што отвара велико поље деловања за ромску мисију. Захваљујући пројекту Operácia vianočné dieťa организације Samaritan`s Purse, две од њих смо успели да укључимо у даљу сарадњу и наставу о Богу. Реч је о селима Завадка и Варадка. Понекад је настава у потпуности у рукама свештеника, али с времена на време Мартину успе да оде и тамо и помогне у тешком раду. На оба места смо водили и нешто наше ромске деце, да би другој деци помогла у ономе што су и сама већ научила.
Наш тимКао најновију вест, желели бисмо да у наш мисионарски тим ХРМ поздравимо нове чланове, а то су већ поменути Мартинови родитељи – Либор и Даша. Већ више од годину дана долазе овамо да помажу у служби сваког другог викенда, а и захваљујући њима мисија је могла да почне да се шири и цвета. Деца у Кленовцу и на Хачави веома их воле и прихватила су их као своје. Либор је, као свештеник, преузео вођење богослужења за одрасле, који са интересовањем слушају његове једноставне и непосредне проповеди. Такође помаже у подучавању математике и у добротворној помоћи. Даша се у Кленовцу углавном посвећује девојчицама, било подучавањем или кувањем, које је преузела од Мише, јер су се Миши природно увећале мајчинске обавезе, па нема толико времена за саму службу. Заједно потом одлазе на Хачаву.
У децембру ћемо затим у тим поздравити најмлађег члана – требало би да нам се роди дечачић Микулаш (ако се докторка није преварила :) ).
То је од нас за сада све. Хвала вам што сте прочитали и молимо вас за молитве за све наведено, као и за мисију и нашу породицу у целини.
Бог вас благословио!