Ромска парохија у Словачкој добила мошти новопрослављеног грчког светитеља

Марковце, Кошички крај, Словачка, 19. новембар 2024.

Православна црква на истоку Словачке добила је као благослов честицу моштију недавно прослављеног светитеља Грчке православне цркве.

У недељу, 17. новембра, Његово високопреосвештенство архиепископ михаловачки и кошички Јурај из Православне цркве чешких земаља и Словачке посетио је храм Успења Пресвете Богородице у селу Марковце у Кошичком крају, да би са тамошњим православним Ромима заједно славио.

Владика Јурај понео је са собом честицу светих моштију светог Атанасија (Хамакиотиса) Млађег, кога је Цариградска патријаршија прославила у новембру 2023, јавља Romfea.

Мошти је поклонио митрополит кифисијски, маруски и оропски Кирил из Грчке православне цркве.

У храму Успења архиепископ Јурај служио је Свету Литургију са месним свештенством. Говорећи о личности светог Атанасија, архиепископ је, између осталог, истакао светитељево неуморно милосрдно служење и духовну радост.

Треба напоменути да су сеоски свештеник, отац Мартин Халик, и његова супруга већ неколико година посвећени духовном и образовном раду са маргинализованим ромским заједницама у Словачкој, и да су многи резултати њиховог рада видљиви већ после 5 месеци боравка у Марковцима, већ у првих пет месеци њиховог живота у том селу. Неколико ромских дечака служи у олтару, а велики дечји ромски хор пева у цркви.

Свети Атанасије рођен је као Георгије Хамакиотис 1891. године у планинском селу у Калаврити. Са 15 година постао је искушеник, а када је 7 година касније завршио богословију, замонашио се и добио име Атанасије. За ђакона је рукоположен са 25 година, а за свештеника са 30 година, 1921.

Године 1931. отишао је да служи у разним црквама у Атини. Године 1936. постављен је за настојатеља цркве Панагија Нерацотиса у Маруси, која је постала позната широм Атике захваљујући плодном раду оца Атанасија.

Старац је остао упамћен по лепоти којом је служио Литургију и по милосрђу и љубави које је пружао свим људима.

Последње четири године живота провео је у малом манастиру Панагија Фанероми, који је сам подигао у Атици. Упокојио се 17. августа 1967. и сахрањен је у манастиру. Његова ћелија, његове личне ствари и његове мошти и данас су тамо.