За недељу дана почиње пролећни распуст. Шта сад? Деци ће бити досадно, а то често води у грех.
Шта би било да их негде одведемо на излет? У замак или у природу? Тамо је још увек блато са снегом, али нас је више људи молило да једном одведемо децу у зоолошки врт. Али ми ћемо се за то молити и питаћемо старије шта они о томе мисле...
Дан Д
Кренули смо у четвртак у 8 ујутру, 44 детета и 8 одраслих. У зоолошки врт смо после напорног пута стигли око 11 часова. Кад год се с децом путује аутобусом, морамо бити спремни на повраћање. Зато смо кренули опремљени многим кесицама и Кинедрилом за пут назад.
„Господе, чуј молитву моју, и вапај мој нека допре до Тебе!“ Псалам 112:2 (молитва дан пре излета)
Када се сада присетим, рекао бих да су деца била добра. Све је милошћу Божјом добро испало, преживеле су све животиње, зоолошки врт и ми. А деца су доживела нешто велико: нико вероватно није тако брзо обишао цео зоолошки врт и снимио толико фотографија као наша дружина.
На путу кући свратили смо у нову цркву св. Терезије из Лизјеа ради разгледања, молитве и благослова. Деци се највише допао хор.
После 11 часова, по мраку, срећно смо паркирали испред ромског насеља и деца су отрчала кући својој породици. Већ су и чезнула за кућом.
