Текст је преузет из музеја ромског наслеђа на romamission.eu, страници мисије за православне вернике. Где говори о вери, остављамо га у његовим речима. Код гласова из архива налази се линк на извор. romamission.eu, Музеј ромског наслеђа
Око 11. века групе које су говориле индоаријским језиком кренуле су на запад из северозападне Индије, на коњима и колима која су вукли коњи – коњарски народ са коњарским занатима, коњарском музиком и коњарском уметношћу. То нам говори лингвистика, а не легенда: ромски језик је сестра хинди и панџапског језика, а даље су га обликовали дуги боравци у персијским и јерменским крајевима, још пре него што је уопште додирнуо Европу.
Преци Рома напуштају индијски потконтинент – вероватно Панџаб и Раџастан.
Векови проведени на хришћанском Истоку на коме се говорило грчки. Ромски језик преузима стотине грчких речи које се и данас свакодневно користе.
Забележени на Балкану, затим у Угарској, чешким земљама, немачким кнежевинама и чак у Шпанији и Британији.
Када су стигли у Византијско царство, хришћански Исток за њих није имао утврђену категорију. Монаси и канонисти посегли су за најближим именом које су имали – Athinganoi – називом који је већ припадао старијој јеретичкој секти у Малој Азији, оптуживаној за чаробњаштво, гатање и забрањене праксе. Придошлице су доносиле укроћавање змија, гатање и начин живота који је тој старој погрдној речи одговарао толико да се примила. Од Athinganoi постало је међународно Acigani, а одатле Tsigani, Cigán, Țigan, Zigeuner, Cigano.
Преци Рома пролазе кроз Персију и Јерменију и стижу до Византијског царства. Грчки свештеници крштавају. Грчке речи – drom (пут), papin (гуска), klidi (кључ) – заувек улазе у ромски језик.
Роми се насељавају у српским, бугарским, македонским и румунским крајевима – свим православним. Манастири и парохије бележе њихова крштења, венчања и сахране. Слава, Васкрс и црквени календар улазе у ромски породични живот.
Под Османлијама православни идентитет у милетском систему постаје знак припадности. Роми у османској Румелији носе православна имена и светитеље заштитнике. Румунски Роми вековима живе у ропству – али се иста литургија пева и над робом и над слободним човеком.
Ропство у Влашкој и Молдавији је укинуто (1856). Роми певају у православним хоровима, служе као кумови (крсни кумови) и сахрањују своје покојнике под осмокраким крстом. Затим долази Порајмос – ромски геноцид у Другом светском рату.
Под комунизмом је вера потиснута у подземље; ромске породице скривају иконе у ормарима. После 1989. године Православна црква се враћа у ромска села – споро, неравномерно и често само тамо где свештеник остане. То је прича унутар које се још увек налазимо.
Роми нису писали своју хронику. Оно што знамо о њиховим првим вековима у хришћанском свету потиче од монаха, епископа, градских писара и књига канонског права, који су већ тада покушавали да их схвате. Ево редом гласова – цитираних тамо где се изворни текст сачувао, са изворима на које се може кликнути.
Тамо где је навод пре општи него појединачан текст који се може цитирати, радије смо опрезни него да глумимо лажну тачност. Исправке пошаљите на martin@romamission.eu и ми ћемо их прецизирати. romamission.eu, Гласови из архива
Куда год су се Роми настанили у православним земљама, нису остали ван вере – ушли су у њу, давали деци имена њених светитеља и стварали предања која су сваком православном хришћанину упадљиво позната.
Византија у којој се говорило грчки била је први дуги дом Рома у хришћанском свету. Ромски језик и данас носи грчке именице. Ромска деца и данас добијају имена православних светаца – Марија, Михал, Јурај, у грчким облицима Мариа, Михалис, Јоргос – православна имена, не индијска.
У Србији, Македонији, Бугарској и Украјини Роми вековима живе унутар православног календара – љубе свештенику руку, покривају главу марамом, зову свештеника пре лекара када је дете болесно. Обичај и Црква растли су заједно.
Православна литургија у ромском селу на истоку Словачке и православна литургија у грчком манастиру користе исте речи, исте покрете, исти Крст. Евхаристија се не мења према народности. То је темељ ове мисије.
Оно што је уследило јесте спора прича, а не углађена. Током векова међу православним народима – Грцима, Бугарима, Србима, Румунима, Словенима – Роми нису сачували своју засебну веру. Примили су крштење, примили су православне свете заштитнике, певали су Пасху. Стари обичаји нису нестали ни у првом колену, ни у другом. С сваким веком све мање – али и данас се у ромским селима може видети народ који чека да светлост Христова доврши своје дело.
Роми су православни катихумени на дугом путу. Православље су примили у облику у којем су могли – уплетено у њихове обичаје, понекад помешано са старим лажима, често без парохије у близини која би их поучавала. Нису изван Цркве. У њој су, још уче, још се труде да се реше лажи, стално се обнављају. Као ромска породица која пронађе бачену икону Богородице и однесе је кући да је поштује, презрени народ чува одбачену слику. То је дело ове мисије: ићи с њима тим путем.
Источна литургија – њено појање, мелодије, поклони – ближа је Ромима којима служимо од било чега што је икада певала западна Црква. Не морамо их то учити. Они је препознају.
Многи ромски обичаји вековима су расли заједно са православном праксом. Блиски су Цркви јер су тако дуго живели поред ње – и у њој. romamission.eu, Живе традиције
Православна иконографија приказује распетог Христа са четири ексера – ноге раздвојене, не укрштене. Ромско народно предање прича о ковачу који је био приморан да искује четири ексера за распеће; четврти је украо. Прича постоји у многим варијантама по целој ромској Европи, али памћење које лежи у основи одговара православном иконографском богословљу, а не западној иконографији са три ексера.
Роми држе тело две ноћи, окупљају се као широка породица и сахрањују трећег дана. То је православни образац помињања у костима – Христос је васкрсао трећег дана; Црква своје упокојене помиње 3., 9. и 40. дана. Роми су сачували трећи дан и тамо где је околна култура престала.
Ромски појци уче византијско модално појање невероватно брзо. Ухо је већ обликовано: ромска световна музика је модална – црпи из исте породице макама / октоиха која је саздала византијско појање. Ромски дечак у парохијској школи склизне у други глас као што риба склизне у воду.
Хора у Румунији, оро у Македонији и Србији, сиртос и каламатијанос у Грчкој. Роми играју исти кружни плес као и њихови православни суседи – и често га воде на парохијском празнику. То је једно тело плеса, а не два.
Ромске куће ретко чувају формални кутак за иконе као у словенском селу. Али скоро свака ромска кућа има иконе – често такве које је сусед бацио као смеће, спасене, донете кући и окачене на зид. Богородица је вољена с изузетном нежношћу. Презрени народ чува одбачену слику.
Ромски именски наставци -ос потичу из византијског грчког (раклос – неромски дечак, форос – град). Речник ковачког заната – амони (наковањ), петало (потковица), сидерос (гвожђе) и дугачак списак појмова из ковачнице – готово је сав грчки. Сам језик памти где су Роми били катихизирани.
Од приближно 10 милиона Рома у Европи, више од четири милиона живи у земљама с православном већином. Бројеви су процене – ромско становништво се систематски подцењује – али слика је јасна.
Највеће ромско становништво у Европи. Многа ромска села имају пуне православне парохије; многа друга још увек немају ниједну.
Роми чине приближно 10 % становништва. Православна припадност је јака; црквена пракса се међу селима веома разликује.
Тамошњи Роми чувају Славу и црквени календар – али постоји тек шачица засебних ромских парохија.
Шуто Оризари код Скопља је највећа ромска општина на свету. Мисијско поље је широм отворено.
Грчки Роми су вековима православно крштени. Већина ипак живи без сопственог активног парохијског живота.
Десетине хиљада Рома расељено је ратом. Многи у парохијама у избеглиштву проналазе прво право црквено прихватање.
Руски Роми имају православне корене од 18. века. Руска православна црква признаје ромског свеца заштитника.
Овде живи наша мисија: учимо у Кленовцу, у Марковцима и у Качанову. Атлас ромских заједница 2019 наводи да у Словачкој живи 417 хиљада Рома. Мапа →
Подаци о становништву: процене Савета Европе. Белешке о стању од месног свештенства и мисионара. romamission.eu, Роми данас
Ова страница преузима текст словачке верзије Музеја ромског наслеђа. Тамо је и са сликама, на девет језика. romamission.eu/sk/dedicstvo
Шта је то, ко је то превео и како се користи. →
Шта је у њој и како је добити бесплатно. →
Шта значи реч концентрација, где их има највише и како се у њима живи. →